W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools
W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools W3Schools

СВ: ЛИТУРГИЈА, 22.април -недеља у 10.00ч Олофстрем

29. Април.Недеља Св. Литургија у 10.00ч

Трећа недеља по Васкрсу назива се Недеља мироносица. Света Црква слави и велича ове свете жене због њихове посвећености и љубави према Господу, јер нису штеделе себе у тренуцима велике опасности и страдања. У време када су сви ученицу напустили Господа, оне су стајале у подножју Крста да би виделе Његово распеће и да би положе Његово тело у гроб.
Господ је дошао из љубави на земљу, како би сачувао пало човечанство. Чиста срца жена мироносица могла су да осете светост Спаситељеву, Његову љубав за људе и на такву љубав одговориле су истом љубављу. Света Црква их прославља управо због ове непоколебљиве вере и љубави према Господу и Спаситељу. Говорићу вам о призиву жене, онако како је речено у Светом Писму.
Нико не може да оспори велики утицај који жене имају на људска дела, и добра и зла. Ми знамо из Библије да је кроз прву жену грех ушао у овај невин свет. Али такође, кроз жену је дошао Спаситељ у свет да обнови и поврати човечанство. Заиста, Богом инспирисан псалмопојац у својим Псалмима пева о два пута којима човечанство може да крене. Један је пут мудрости и оданости, док је други пут лудости и порока. Бог није хтео да одобри жени моћ, да друге потчињава силом и принудом. Али јој је зато дао утицај да скрха снажне, на такав начин да они, неосетно, предају своју слободу. Зато је толико велики женски утицај на судбине људи и људски морал. Овај утицај ће се показати као користан, ако се жена повинује свом првобитном призиву.
Шта је онда женин призив? Неки говоре да човек и жена имају исти призив, да славе Бога својим добрим делима. То је тачно, али жена има посебан призив. Вратимо се Светом Писму. Читамо на првој страници Књиге постања: »Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми.» (Постање 1:26) Даље се говори о специфичном призиву жене. «Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. « (Постање 2:18) Овде се не говори о удатој жени, јер Ева није само била прва жена првом мужу, већ такође прво биће женског пола. Заиста, није добро да човек буде сам. Бог је обдарио првог човека сваким благословом. Ставио га је у рај, али човеку је недостајао помоћник способан да размишља, разговара и воли. Није имао са ким да подели своју радост, мисли и осећања, јер су сва створења око њега била испод њега, док је Божанско Биће, које га је створило, било далеко изнад њега. Адам, дакле, није осећао савршено блаженство. Тако је Бог створио жену, помоћницу, првом човеку. Жена, као Богом дана помоћница требало је да учини човеково блаженство савршеним својом бригом и љубављу. Дакле, призив женин лежи у љубави. Као помоћ своме мужу, она му је једнака. Она може да му пружи потребну помоћ, само ако му је једнака.
Да ли се призив жене променио након пада, након што је грех уздрмао целу природу и донео велику промену у свет? Сатана је искушао жену, јер је знао да је она слабија од човека. Затим, Сатана ју је искористио као средство којим је искушао њеног мужа, свестан да она има велики утицај на њега. Сатанин прорачун био је веома лукав и он је постигао свој циљ. Ђаво је повео човека на странпутицу уз помоћ жене. Жена је искористила од Бога дан чист и нежан утицај за зло и тиме га уништила. Она је вратила Адаму грехом и смрћу за живот који је од њега примила. Зато ју је Бог казнио страшним боловима, без којих се људска врста не може наставити на земљи. Бог је умањио њену позицију, рекавши: «Воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог и он ће ти бити господар.» (Постање 3:16) Од тада, она постаје потпуно потчињена своме мужу, и борба отпочиње између добра и зла, у самом темељу друштвеног живота, тј. у породици.
Грех је уништио људски свакодневни живот и нарушио је равнотежу у односима између мужа и жене. Уместо понизног прихватања казне изречене пресудом Божијим, муж је покушао да натовари жену својим обавезама и бригама, чувајући за себе право да доминира и диктира. Тако је жена, помоћница, прво постала радница, а затим робиња. У покушајима да себе избави од тираније свога можа, али немајући снаге да то учини, жена је прибегла лукавству и умешности. Тако је вековима стара борба започела између деспота и робиње.
Милостиви Бог, видевши да се равнотежа у односу између мужа и жене нарушила, пронашао је начина да је обнови. Првим људима после пада обећао је да ће се родити Спаситељ, који ће «згазити главу змије» и избавити жену из ропства. И дошло је време када се ово обећање испунило. Пресвета Ђева Марија, силом своје љубави и скромности, зачела је Господа, родила Спаситеља, који је обновио, искупио чевечанство и избавио жену из ропства.
Као што видите, Пресвета Дјева Марија стекла је ову слободу силом своје љубави и смерности. Она је пример који жене треба да следе. Њена љубав и смерност су јој донеле ослобађање. Женина слобода није била остварена побуном против мужа, већ смирењем и љубављу. Пошто је обавила тако велики задатак, родивши Спаситеља света, Ђева Марија је остала непозната. Нису је виђали ни међу Апостолима, иако су је Апостоли поштовали. Ово је пример праве смерности.
Љубав и понизност, које је тако савршено испољила Пресвета Богомајка, од суштинског су значаја у хришћанском браку, а упућују жену да воли свога мужа. Баш као што Црква воли Христа, тако и жена да воли свога мужа, не из страха, као робиња, већ са покорношћу, из љубави, као што се Црква покорава Христу.
Свети апостоли понекад су указивали на пороке, које су се увукли у односе између супружника након пада. Тако Св. Павле упозорава мужеве против тираније, говорећи: «Мужеви, волите своје жене као што Христос заволе Цркву и себе предаде за њу.» (Ефесцима 5:25) Свети Павле пише, покушавајући да спречи жене да доминирају над својим мужевима: «Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу» (1. Кор 11:3), и додаје: «Муж је слика и слава Божија, а жена је слава мужевљева.» (1. Кор 11:7) Јер није човек створен ради жене, већ жена ради човека. Тражећи да ослободи жену од лукавства и кокетирања који су укорењени у њеној жељи да доминира мужем, апостол пише: «Исто тако, и жене у простојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисерима, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима како приличи женама које се приволеше богопоштовању», а онда даје директну иснтрукцију: « Жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна.» (1. Тим. 2:12). Иако ово можда изгледа понижавајуће за жену, није тако. Свети Павле је указао на дела, која би допринеле величини жене, а скромност и понизност су најбоље врлине да се то постигне. Он даље пише да жена треба да помогне мужу у спасењу. Њеном љубављу и бригом треба да унапреди његово благостање, не толико много садашње, већ оно вечно. Она би требала да му помогне у задатку спасења, да би и она сама била спасена.
Тако је жена позвана да буде помоћ своме мужу. Њен призив је љубав. Ако погледате дубоко у унутрашњи свет жене, видећете речи «стидљивост и скромност», које је Творац уклесао у њено срце. Сва срећа и част женина лежи у овој скромној и зависној позицији. Ако она изгуби ове квалитете, она губи своју слику. Тако, према речима Божијим, природа жене лежи у скромности и понизности, а њен призив јесте љубав.
Постоји две врсте љубави. Једна је радостан осећај особе која је вољена жртвеном љубављу, док је други радост особе која себе воли жртвеном љубављу. Вољена од других, жена је срећна, али ова љубав је нестална и променљива. Волети ближњег и себе жртвовати зарад љубави његове – то је суштина жене и савршен закон њеног постојања. Наравно, егоизам, који карактерише читаво човечанство, постоји и у жени, али ми овде говоримо о чистој љубави, каква треба да буде. Љубав којом ју је обдарио Творац, чини жену храбром и способном за велика дела, поред све њене слабости и нежности.
Погледајте како је стрпљива жена у својим добрим делима, како је незасита њена љубав. Љубав мајке увек је поштована као пример ове нежне и свете љубави. Такву мајчинску љубав прослављали су писци свих времена и у свим народима.
Често се питамо да ли су мушкарци и жене једнаки у својим способностима. Они су једнаки, али истовремено и нису. Способности жене су намењене за један циљ, док су способности мушкараца намењене за други. Жена има своје сопствено поље деловања у којем су њене способности неупоредиво веће него оне код мушкарца. То је њен дом и породица. Ово је место где она открива сву снагу своје душе. Ово је место где је она потпуни господар, иако је њен утицај у породици често неприметан. Њена моћ се манифестује не у угњетавању или сили, већ у очаравајућој благости. У породици се открива њена ефикасност, и њена тајанствена уметност да продре у срце човеково. Способност да брине, да дели, да одговори. Да покаже тактичност и да охрабри пале и тужне душе – то је главни извор који жена користи да управља домаћинством.
Способности које је жена добила од Бога не могу се открити у свој својој пуноти. Она је у стању да испуни свој позив, али у исто време и неспособна. Он је способна јер настоји да испуни своје предодређење, али и неспособна због греха који је гуши и понекад квари добро семе, које је Бог засадио у њеном срцу. Уместо да буде активна, она постаје нервозна и лукава. Срце женино које је тако богато обдарено даровима Божије благодати постаје грешно и немилосрдно. Свето Писмо, хвалећи женине квалитете, такође указује на неквалитете. У њему се могу срести лоше, безосећајне, пале и непромишљене жене, које су много штете нанеле људима Божијим.
Женско срце, ревносно и љубоморно, добро и зло, јако и слабо, мора да се руководи ка добром циљу. Добро семе, које је Бог посејао у њему, мора да се гаји на прави начин. Али, ко може да излечи и научи срце женино? Нико не може да га преобрази и обнови до Син Божији, Који је постао човек како би обновио људску природу, да бисмо били спасени. Само од Њега жена може да добије снагу да испуни своје предодређење у овом животу.
Када је Христос Спаситељ проповедао на земљи, нико није саосећао са њим онолико колико жене. Баш као што је женско срце привржено Њему, тако је и Његово срце привржено женском срцу, јер је Син Божији, по природи својој, Љубав. Он је испунио свој подвиг на земљи као смерни слуга свима. Жена, дакле, која је такође позвана да воли пронаћи ће у нашем Спаситељу Оног који је присно сродан њој у њеном скромном и понизном служењу. Ако је хришћанска вера драгоцена за људске душе, посебно је драгоцена за женску душу. Жена не може да буде истинска жена, ако не прихвата Јеванђеље као права хришћанка, чије је место уз скромног и љубљеног Спаситеља. У овоме лежи њена величина, њена светост и њено спасење. Амин.
Архимандрит Кирил (Павлов)
Превод са енглеског проф. Бојана Србљак
Извор: http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6408

АПРИЛ 2018

1-Април Света Литургија у 10.00ч ЦВЕТИ-Улазак Господа и спаса нашег ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛЕМ

05-Април-ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, СВ. ЛИТУРГИЈА у 10.00ч

06-Април-ВЕЛИКИ ПЕТАК-17.00ч ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ, ПОГРЕБЕНИЈЕ ХРИСТОВО-Вечерња служба

07-Април- ВЕЛИКА СУБОТА -БЛАГОВЕСТИ-СВЕТА ЛИТУРГИЈА У 10.00ч

07-Април -Недеља-ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ-ВАСКРС-СВЕТА ЛИТУРГИЈА У 10.00ч

22.април Недеља- Св Литургија у 10.00ч

29. Април.Недеља Св. Литургија у 10.00ч

Фебруар, Март 2018

31-Март Света Тајна Јелосвећења у 16.30ч ОлофстремФебруар, Март 2018

14. Фебруар, Среда
Св. Литургија (Архијерејска служба)
Св. Труфун

18. Фебруар, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему

25. Фебруар, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему

4. Март, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему

11. Март, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему

18. Март, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему

25. Март, Недеља
Св. Литургија у 10.00ч
У Олофстрему